прошлогодишње уговорене цене малине. Стручњаци поручују да ће се проблеми малинара решити тек онда када сви они постану акционари у хладњачама, односно њихови власници

У проблему су мале породичне хладњаче које су ослоњене на сопствену производњу и велика пољопривредна газдинства која имају велики удео у производњи малине у Србији објаснио је Божо Јоковић из Удружења Наше воће Србија.

Јоковић каже да је у тој области тренутно таква ситуација да ”сви муте воду коју пију“. Он је затражио и помоћ Јавног сервиса, како би се разјасниле све недоумице, преноси Нова економија.

Став да малинари треба да постану акционари у хладњачама, као и да треба више радити на развоју земљорадничних задруга, односно удруживању примарних произвођача, поновио је професор Пољопривредног факултета у новом Саду, Зоран Кесеровић.

”Ми смо кренули једним погрешним путем код малине, вишње и боровнице. Само да смо прихватили модел Јужног Тирола у Италији, како они раде код јабуке, произвођачи су власници хладњача и акционари. Ми смо овде кренули супротним путем, овде су хладњачари одвојени од произвођача“, објашњава Кесеровић.

Он каже да је свима у интересу договор, јер модел у Италији је такав да сви зарађују на крају када се прода јабука.

Један је пут да се умеша држава, ако има новаца, а друга могућност је наставак започетог, али стопираног развоја задруга, објашњава Кесеровић:

Мени је жао што држава недовољно препознаје значај удруживања, нема будућности без удруживања јер су нам поседи мали, све ће бити теже.

Он каже да је његово лично мишљење како задруге треба да имају предност у односу на пољопривредна газдинства, као и да је то кључни моменат у Србији и њеној пољопривредној производњи:

Мора се боље радити и на технологији производње, знам шта значи увођење савремених технологија и повећање приноса, онда се смањују трошкови производње. Кључна ствар је и да се дође до квалитетног садног материјала, ми га сад у Србији немамо.

Према Кесеровићевом мишљењу, управо ће сертификовани садни материјал, од сорте малине виламет, или микер повећати приносе и смањити трошкове производње. Како додаје, тај посао може да се заврши за две или три године.

Кесеровић напомиње и да је Србија у воћарству заправо почела да пада у технологији производње, управо захваљујући садном материјалу. Како наглашава то се дешава и у гајењу трешње, јабуке, а у малинарству је свега око један одсто засада покриве противградним мрежама иако је малина стратешки производ.

ГЗС / Нова економија